Toplotna pumpa "vazduh-voda" - srpska varijanta

Prvo što obični potrošač u Srbiji treba da zna o toplotnoj pumpi „vazduh-voda“ jeste da je toplotna pumpa slična klima uređaju, ali umesto da greje vazduh, ona zagreva vodu u sistemu grejanja.

Cena toplotne pumpe

Procenu cene toplotne pumpe možete izvršiti pomoću kalkulatora:

Veća cena toplotnih pumpi u poređenju sa klima uređajima objašnjava se unapređenim tehničkim karakteristikama koje omogućavaju održavanje performansi na niskim temperaturama (do -20°С i niže). Uprkos tome što toplotna pumpa košta više od kotla na čvrsto gorivo, uz određene uslove, troškovi grejanja sa toplotnom pumpom mogu biti 3-4 puta niži nego sa kotlom na čvrsto gorivo, pa se tako investicija može isplatiti za nekoliko godina. Troškovi instalacije blokova toplotne pumpe slični su ugradnji snažnog klima uređaja + puštanje u rad. Za kuću površine 100 m² cena opreme počinje od 3000 evra.

Efikasnost

Značajna prednost toplotne pumpe u odnosu na druge električne sisteme grejanja ogleda se u njenoj visokoj energetskoj efikasnosti. Električni kotlovi i grejalice proizvode onoliko kW toplote koliko potroše električne energije. Nasuprot tome, toplotne pumpe i klima uređaji u klimatskim uslovima Srbije proizvode 3-4 puta više toplote u poređenju sa potrošenom električnom energijom. Ovo je moguće zato što koriste električnu energiju ne za direktno grejanje, već za prenos toplotne energije spolja ka unutrašnjosti kuće. Tako je toplotna pumpa približno 3-4 puta efikasnija (i ekonomičnija) od električnog kotla. Što je spoljna temperatura niža, to toplotna pumpa radi manje efikasno, ali ovo je značajno samo u zemljama sa hladnom klimom. U Srbiji, sa umerenom klimom gde je prosečna zimska temperatura oko +4℃, toplotna pumpa je efikasno i povoljno rešenje za glavni sistem grejanja.

Toplotna pumpa je optimalna za sisteme grejanja „vodeno podno grejanje“ i nije efikasna za klasične radijatore

Razlog za to je što temperatura grejanja vode u sistemu toplotne pumpe ne prelazi 50°С i obično se kreće u rasponu od 25-40°С, što je idealno za podno grejanje. Podnom grejanju nije potrebna viša temperatura, a velika površina poda omogućava efikasno zagrevanje prostora pri nižoj temperaturi toplotnog medijuma. Radijatori, međutim, koji su projektovani za rad sa kotlovima, zahtevaju temperaturu vode u sistemu od 50 do 90℃. To znači da, ako već imate radijatore u kući, toplotna pumpa sa njima neće raditi efikasno. U tom slučaju, potrebno je povećati efikasnost radijatora (uvećanjem dimenzija) i instalirati toplotni akumulator za skladištenje energije po noćnoj tarifi.

Toplotna pumpa može biti još ekonomičnija pod sledećim uslovima:

• Kuća je dobro izolovana. Za sistem „topli pod“ izolacija poda treba da bude 5-10 cm (stirodur), a visina estriha 6-15 cm. Zidovi treba da imaju izolaciju od 10 cm (stiropor ili ekvivalent), a plafoni od 10 cm (stiropor ili ekvivalent).

• Snaga toplotne pumpe je pravilno izabrana. Ovo treba da uradi stručnjak, ali za približnu procenu možete koristiti sledeću formulu: ukupnu površinu koja se greje (m²) pomnožite sa 0,07. Rezultat daje minimalnu potrebnu snagu uređaja. Na primer, za kuću od 100 m² potrebna je toplotna pumpa od 7 kW, za 150 m² – od 10 kW, za 200 m² – od 14 kW itd.

• Toplotna pumpa je podešena za različit rad po noćnoj i dnevnoj tarifi. Određuje se opseg komforne temperature u kući, na primer, 23-24°C. Zatim se podešavaju dva režima rada:

  • U noćnoj tarifi (8 sati) pumpa radi punim kapacitetom i postiže temperaturu od 24°С. U ovom periodu se maksimalno zagreva estrih poda (ili toplotni akumulator kod radijatora).
  • U dnevnoj tarifi (16 sati) pumpa održava temperaturu ne nižu od 23°С. Dobro izolovana kuća, sa zagrejanim estrihom poda noću (ili toplotnim akumulatorom), treba da se ohladi za 16 sati samo za 0-2°С u zavisnosti od spoljne temperature. Ako je ujutro temperatura dostigla 24°С, ona će pasti na 23°С tek do podneva ili večeri. To znači da će pumpa minimalno raditi po dnevnoj tarifi i samo u režimu održavanja temperature, što je dodatno čini ekonomičnijom jer je noćna tarifa u Srbiji četiri puta jeftinija od dnevne.

Procena troškova grejanja

Podsećam da je ekonomičnost toplotne pumpe zasnovana na dva osnovna faktora:

• Toplotna pumpa proizvodi 3-4 puta više toplote nego što troši iz mreže.
• Ako toplotna pumpa veći deo vremena (80-100%) radi po noćnoj tarifi (koja je 4 puta jeftinija) uz akumulaciju toplote u estrihu ili toplotnom akumulatoru, dobijamo dodatnu ekonomsku prednost u troškovima grejanja, još 3-4 puta.

Dakle, možemo proceniti osnovne troškove grejanja pod navedenim uslovima. Najjednostavnije je izračunati troškove pretpostavkom da toplotna pumpa radi 7 meseci uzastopno samo noću i to sa maksimalnom snagom. Tokom cele zime toplotna pumpa neće raditi maksimalnom snagom (u toplijim mesecima snaga će biti smanjena), ali ni tokom cele zime neće raditi samo noću (u hladnijim mesecima uključivaće se i danju). Ova dva faktora delimično se međusobno kompenzuju. Ne može se unapred predvideti koliko će zima u Srbiji biti hladna ili topla, ali okvirne troškove možemo proceniti na primeru:

Uzmimo kuću od 150 m² sa toplotnom pumpom snage 10 kW po performansama. Kako je potrošnja električne energije u proseku 3-4 puta manja, pumpa će trošiti oko 3 kW na sat (zaokruženo radi jednostavnosti). Noćna tarifa traje 8 sati, što znači:
8 sati × 3 kW = oko 25 kW po noći.
Izračunajmo mesečnu potrošnju:
30 dana × 25 kW = oko 750 kW mesečno.
Veći deo energije trošiće se u „plavoj“ zoni. U 2025. godini cena 1 kW u „plavoj“ zoni noću (uključujući sve poreze) iznosiće oko 7 dinara. Dakle, mesečni trošak grejanja možemo proceniti ovako:
750 × 7 = 5250 dinara (45 evra), a za sezonu (7 meseci) — oko 315 evra.

Prednosti u odnosu na kotlove na čvrsto gorivo

Pored dodatne ekonomičnosti i nivoa komfora koje toplotna pumpa pruža u poređenju sa sistemima na čvrsto gorivo, popularnim u Srbiji, mogu se izdvojiti sledeći faktori:

• Nema potrebe za radnim i finansijskim troškovima dovoza drva/peleta, redovnog čišćenja i punjenja kotla. Nema potrebe ustajati noću da biste dodali drva ili otvarati prozore zbog pregrevanja prostora kotlom na čvrsto gorivo. Dovoljno je uključiti sistem na početku sezone, a isključiti ga na kraju.
• Nema potrebe za dodatnim prostorom u kući za opremu (ako je podno grejanje), jer se mali unutrašnji blok može montirati na zid, a toplotne pumpe tipa „monoblok“ nemaju unutrašnji blok.
• Nema potrebe za izradom dimnjaka.
• Nema štetnih emisija u atmosferu.

Prednosti u odnosu na gasne kotlove

• Nije potrebno poštovati pojačane mere protivpožarne bezbednosti koje su povezane sa gasnom opremom unutar prostorije.

Tipovi toplotnih pumpi "vazduh-voda"

• Klasičan split-sistem, koji se sastoji od dve jedinice: spoljna jedinica na otvorenom i hydrobox unutar prostorije.
• Monoblok - toplotna pumpa koja se sastoji od jednoj jedinici koji se postavlja na otvorenom (hydrobox je ugrađen unutar njega). Monoblok obično košta nešto manje i lakši je za montažu, ali je potrebno preduzeti mere protiv zamrzavanja vode u sistemu koja prolazi kroz spoljnu jedinicu. Ako tokom mrazeva na duže vreme nestane struje i voda prestane da cirkuliše kroz monoblok, voda može da se zamrzne. Potrebno je mešati vodu sa nezamrzavajućom tečnošću (antifrizom), iako to smanjuje efikasnost sistema.
• Hibridni multi-split sistem sastoji se od jednog spoljnoj spoljnoj jedinici, hydrobox-a i nekoliko unutrašnjih jedinica (klima uređaja) koji mogu raditi na grejanje ili hlađenje. Dakle, kod multi-split sistema, umesto jednog unutrašnjeg klima uređaja, povezuje se hydrobox za vodeno grejanje. U jednom sistemu kombinovani su grejanje i hlađenje kuće.