Kako izgleda pravilna ugradnja klime – korak po korak

Pravilna ugradnja klima uređaja je jednako važna kao i sam izbor modela. Čak i najkvalitetnija klima može raditi loše, praviti buku, trošiti više struje ili se brzo kvariti ako montaža nije urađena stručno i po pravilima struke.

U nastavku je detaljan vodič korak po korak kako izgleda profesionalna i ispravna ugradnja zidnog split klima uređaja.

1. Pregled prostora i odabir mesta za unutrašnju jedinicu

Prvi korak je dolazak majstora na lice mesta i procena prostorije. Cilj je da se pronađe najbolja pozicija za unutrašnju jedinicu, uzimajući u obzir:

• da vazduh ravnomerno cirkuliše kroz prostoriju,
• da mlaz vazduha ne bude direktno usmeren ka krevetu, radnom stolu ili mestu gde ljudi duže sede,
• da postoji dovoljan razmak od plafona (najmanje 10–15 cm),
• da iza jedinice nema instalacija (struja, voda, gas) koje bi ometale bušenje,
• da je moguće izvesti cevi do spoljne jedinice najkraćom i najlogičnijom trasom.

Kada se odabere pozicija, na zidu se obeležava visina i mesto nosačke ploče unutrašnje jedinice.

2. Odabir i priprema mesta za spoljašnju jedinicu

Spoljašnja jedinica se postavlja tako da ima:

• dovoljno prostora oko sebe za nesmetan protok vazduha,
• čvrstu i stabilnu podlogu (zid, terasa, posebne konzole),
• što manju dužinu cevi do unutrašnje jedinice,
• mogućnost sigurnog prilaza za servis i održavanje.

Majstor obeležava mesto za nosače (konzole) na fasadi ili zidu, vodi računa o horizontalnosti i nosivosti zida, a po potrebi koristi anker-vijake i specijalne tiple za čvrsto fiksiranje.

3. Montaža nosačke ploče unutrašnje jedinice

Na označeno mesto se postavlja metalna nosačka ploča. Važno je da bude savršeno horizontalna, jer svako odstupanje može dovesti do:

• nepravilnog oticanja kondenzata,
• buke i vibracija,
• estetskih problema (klima izgleda „iskošeno“).

Ploča se učvršćuje tiplama i vijcima odgovarajuće dužine i kvaliteta.

4. Bušenje zida i priprema otvora za instalacije

Na zidu, iza ili pored unutrašnje jedinice, buši se otvor kroz koji će proći:

• bakarne cevi (tečna i gasna linija),
• kabl za napajanje i komunikaciju,
• crevo za odvod kondenzata.

Otvor se buši blagim nagibom ka spolja, kako bi kondenzat prirodno isticao i ne vraćao se ka unutrašnjoj jedinici.

5. Postavljanje i spajanje bakarnih cevi

Bakarne cevi se:

• seku na odgovarajuću dužinu,
• proveravaju i obrađuju (fazetiranje, širenje),
• pokrivaju termoizolacijom duž cele trase.

Krajevi cevi se pravilno proširuju (flare) i spajaju sa priključcima na unutrašnjoj i spoljašnjoj jedinici uz upotrebu moment-ključa, kako bi spoj bio dovoljno zategnut, ali ne previše (što može dovesti do pucanja ili curenja).

6. Montaža spoljašnje jedinice

Spoljašnja jedinica se postavlja na prethodno montirane konzole ili podlogu. Pri tome majstor:

• proverava da je jedinica u nivou,
• postavlja gumene podmetače kako bi smanjio vibracije i buku,
• učvršćuje jedinicu odgovarajućim vijcima.

Nakon toga spaja bakarne cevi, kablove i crevo za kondenzat (ako je predviđeno da i kod spoljne jedinice postoji odvod).

7. Povezivanje odvoda kondenzata

Odvod kondenzata je veoma važan deo montaže. Crevo za kondenzat treba da:

• ima konstantan pad (nagib) kako bi voda slobodno oticala,
• ne bude previše savijeno ili „zgnječeno“,
• ne bude sprovedeno preko utičnica ili nameštaja,
• izlazi na mesto gde voda ne pravi štetu (dvorište, balkon, sifon i sl.).

Pravilno izveden odvod sprečava curenje vode po zidu, plafonu ili podu.

8. Vakumiranje sistema

Ovo je jedan od najvažnijih i često preskakanih koraka. Vakum pumpom se iz cevi i unutrašnje jedinice:

• izvlači vazduh,
• uklanja vlaga,
• stvara potreban podpritisak.

Vakumiranje obično traje 15–30 minuta, u zavisnosti od dužine instalacije. Ako se ovaj korak preskoči i samo „pusti gas“, u sistemu ostaju vazduh i vlaga, što može dovesti do problema sa kompresorom, većom potrošnjom, kvarovima i lošijim radom klime.

9. Provera zaptivenosti i puštanje freona

Nakon vakumiranja, majstor proverava da li sistem drži pritisak, odnosno da li nema curenja na spojevima. Kada je sve u redu:

• postepeno otvara ventile na spoljašnjoj jedinici,
• pušta rashladno sredstvo (freon) u instalaciju,
• još jednom vizuelno proverava sve spojeve.

10. Električno povezivanje i probni rad

Klima se povezuje na napajanje u skladu sa šemom proizvođača. Zatim se uređaj prvi put uključuje:

• proverava se da li unutrašnja jedinica reaguje na komande,
• da li ventilator radi normalno,
• da li iz unutrašnje jedinice izlazi hladan ili topao vazduh (u zavisnosti od moda),
• da li spoljna jedinica startuje normalno.

Tokom probnog rada majstor prati zvukove, vibracije, oticanje kondenzata i ponašanje sistema.

11. Završna kontrola i obuka korisnika

Na kraju, kvalitetna ugradnja podrazumeva i kratko objašnjenje korisniku:

• kako se klima pravilno koristi (modovi rada, preporučene temperature),
• kako se čiste filteri,
• kada je vreme za redovan servis,
• šta ne treba raditi (često paljenje/gašenje, preniske temperature, zatvaranje izlaza vazduha itd.).

Takođe, korisnik bi trebalo da dobije račun i, po mogućstvu, potvrdu o montaži sa datumom i podacima o servisu.

Pravilna ugradnja klime je proces koji obuhvata mnogo više od „dve rupe u zidu“. Od izbora pozicije, preko kvalitetnog spajanja cevi i vakumiranja, do probnog rada i obuke korisnika – svaki korak utiče na to kako će klima raditi u narednim godinama.

Kada je svaki od ovih koraka urađen stručno, klima uređaj će raditi tiho, efikasno i pouzdano, uz minimalnu potrošnju struje i mali rizik od kvarova. Zbog toga je uvek bolje odabrати proverenog, profesionalnog montera nego tražiti najjeftiniju i najbržu varijantu ugradnje.